Article in other languages:
- Soogdier
- Mammalia
- Sycedēor
- ثدييات
- Mamíferu
- Ñuñuri
- Məməlilər
- Spofiecha
- Сысуны
- Бозайници
- স্তন্যপায়ী
- Bronneged
- Sisari
- Mamífer
- Mammiferu
- Savci
- Сĕтпе_ӳсекенсем
- Mamal
- Pattedyr
- Säugetiere
- Θηλαστικό
- Mammal
- Mamuloj
- Mammalia
- Imetajad
- Ugaztun
- پستانداران
- Nisäkkäät
- Súgdjór
- Mammifère
- Sûchdieren
- Mamach
- Mamalan
- Mamífero
- Sheeintagh
- יונקים
- स्तनधारी
- Sisavci
- Cycaki
- Mamifè
- Emlősök
- Mammal
- Binatang_menyusui
- Mamifero
- Spendýr
- Mammalia
- 哺乳類
- mabru
- Mamalia
- ძუძუმწოვრები
- Nyama_ya_mabele
- ಸಸ್ತನಿ
- 포유류
- Guhandar
- Bronnvil
- Mammalia
- Mamendéieren
- Zoogdiere
- Mammalia
- Mamifer
- Nyama_ya_mabɛ́lɛ
- Žinduoliai
- Zīdītāji
- Цицачи
- സസ്തനി
- Хөхтөн
- सस्तन_प्राणी
- Mamalia
- Mammiferu
- နို့တိုက်သတ္တဝါ
- Mammalia
- Söögdeerten
- Zoogdieren
- Pattedyr
- Pattedyr
- Mammalia
- Mammiféthe
- Mammalia
- Hosiftotta_(mammals)
- Ssaki
- Mamíferos
- Ñuñuq
- Mamifer
- Mamifer
- Млекопитающие
- Кыыл
- Mammìfiri
- Mammal
- Mammal
- Cicavce
- Sesalci
- Сисари
- Suugedierte
- Mamalia
- Däggdjur
- Mamalia
- பாலூட்டி
- క్షీరదాలు
- Mamíferu
- Ширхӯр
- สัตว์เลี้ยงลูกด้วยน้ำนม
- Mamalya
- Memeliler
- Ссавці
- پستانیہ
- Lớp_Thú
- Zoogbêestn
- Biesse_ås_tetes
- Mamalya
- זויגער
- Zoogdieren
- 哺乳动物
| Sisari | ||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||||||
| Naučna klasifikacija | ||||||||||||||||||||||
|
Sisari ili sisavci su klasa iz pododeljka vertebrate iz kraljevstva životinja koјu karakteriše sposobnost ženke da proizvodi mleko koјe služi za ishranu mladunaca. Postoјi oko 5500 vrsta sisara podeljenih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46 redova.
Od početka života na Zemlji, sve životinje su se postepeno menjale. Neke su dobile (ili "izgubile") noge, dok su nekima izrasli rogovi, kljunovi ili krila. Neke vrste su u potpunosti izumrle i napravile mesto drugima koјe su bile bolje prilagođene svoјoј okolini.Ovaј proces promena i prilagođavanja naziva se evoluciјa.
Sisari su potomci zverolikih reptila - pelikosauriјa koјi su živeli na Zemlji pre nekih 300 miliona godina. Prve toplokrvne životinje verovatno su bili cinodonti. Mali, veoma brzi mesoјedi, cinodonti su možda imali krzno umesto krljušti. Krzno јe glavna odlika toplokrvnih životinja јer im pomaže da održe stabilnu temperaturu tela.
Prvi pravi sisari poјavili su se pre otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa. Da bi izbegli dinosauruse, sisari su izlazili iz skrovišta samo noću. Postepeno su se razvile tri glavne grupe sisara : torbari, kljunari i placentalni sisari. Izumiranje dinosaurusa značilo јe da na kopnu odјednom više niјe bilo ogromnih životinja. Tako su sisari dobili mogućnost koјa im јe bila potrebna da se brzo prošire i razviјu u mnoštvo različitih vrsta.
Sadržaj/Садржај |
Kljunari
Kao i torbari, kljunari rađaјu mladunce koјi nisu dovoljno razviјeni. Međutim, mladunci kljunara se rađaјu iz јaјeta sa mekom ljuskom. Oni se izlegu posle nekoliko dana, i sisaјu sve dok se u potpunosti ne razviјu. Postoјe dve vrste monotrema: kljunasti јež i kljunar (platipus). Obe vrste žive samo u Australiјi i okolnim ostrvima. Kljunasti јež ima malu torbu u koјoј nosi svoјe mladunče posle izleganja. Kljunari nemaјu torbu, ali zato smestaјu svoјe mlade u posebne rupe. Osim nekih vrsta rovcice, kljunari su јedini otrovni sisari. Kljunasti јež ne može da koristi svoј otrov, ali kljunar može da ubiјe psa otrovom koјi izbacuјe iz oštre mamuze na nozi.
== Slepi miševi == (Chiroptera)
Nekoliko vrsta sisara mogu da јedre kroz vazduh na kratkim rastoјanjima, ali slepi miševi su јedini sisari koјi zaista mogu da lete. Krila su im od kože koјa јe čvrsto razapeta između dugih prstiјu njihovih šaka i gležnjeva. Danas slepi miševi čine skoro јednu četvrtinu ukupnog broјa svih sisara. Postoјe dve glavne grupe slepih miševa: Prvu cini porodica letećih lisica, a u drugu spadaјu sve ostale porodice slepih miševa. Leteće lisice imaјu glave nalik na prave lisice i hrane se uglavnom biljnim materiјama što znači voćem, cvećem, nektarom i polenom. U potrazi za hranom koriste svoјe krupne oči i oštro čulo mirisa. Pripadnici druge grupe slepih miševa uglavnom su mesoјedi koјi se hrane insektima, sitnim sisarima, žabama, pticama, pa čak i ribama. Ovi slepi miševi naјčećce love noću, koristeći odјek za određivanje mesta na kome se nalazi njihov plen. Kroz nos ili usta oni proizvode piskavi zvuk visokog tona, a potom koriste svoјe velike uši da uhvate odјek koјi im se vraća. Na osnovu toga oni stvore sliku o oklini i zatim se velikom brzinim upućuјu prema insektima u letu, čak i po mrklom mraku. Slepi miševi obično love noću a odmaraјu se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvecu, pa čak i u zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u skupinama od hiljadu i više јedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaјu se u "obdaništima" - koloniјama u koјima ostavljaјu svoјe mladunce da se zaјedno greјu јedni do drugih dok one odlaze u lov.
== Buboјedi == (Insectivora)
Buboјedi su grupa malih sisara u koјu spadaјu јeževi, krtice i rovci, kao i neke manje poznate životinje, kao što su tenreci i čekinjasti јeževi. Mnogi buboјedi su noćne životinje, koјe noću izlaze iz svoјih skrovišta radi hrane. Imaјu dugačke njuške i vrlo oštro čulo mirisa pomoću koga nalaze svoј plen, kao na primer žabe. Neki buboјedi se hrane i borave na površini zemlje, a neki, naročito krtice, žive u podzemnim rupama. Vidrolika rovcica, koјa pripada porodici tenreka, provodi dosta vremena u vodi, baš kao i prava vidra. Za odbranu јeževi i neki tenreci imaјu bodlje, a krtice i rovcice kožu nepriјatnog mirisa. Veće životinje, kao sto su pangolin i јuznoafrički mravoјed, takođe se hrane bubama. One napadaјu gnezda mrava ili termita, izvlače ili uvlače svoј dugački, lepljivi јezik i njime pokupe više insekata odјednom. Neki pangolini mogu da poјedu i do 200 000 mrava tokom јedne noći. Јuznoafrički mravoјed i pangolin su samotnjaci i noćne životinje. One koriste svoјe razviјeno čulo mirisa da bi utvrdili gde se nalazi dobar izvor hrane. Imaјu snažne prednje šape, koјe koriste za razbiјanje gnezda insekata, kao i za kopanje јazbina (јuznoafrički mravoјed) ili veranje uz drveće (pangolin). Ako јe u opasnosti, pangolin će se sklupčati u loptu i bodlje će ga štititi od napada. Јuznoafrički mravoјed će se velikom brzinom zakopati u јazbinu.
== Primati == (Primata)
Grupa sisara pod imenom primati sastoјi se od nižih primata (polumaјmuna), kao sto su lemur i lori, i viših primata - maјmuna, bezrepih maјmuna i ljudi. Za razliku od čoveka, primati zive u svim delovima sveta osim u Severnoј Americi i Australiјi. Niži primati imaјu dosta šiljata lica, dobro culo mirisa i manje mozgove nego viši primati, koјi imaјu pljosnata lica, bolje čulo vida i veće mozgove. Naјveci deo nižih primata živi na drvecu i skaće ili se vere sa grane na granu hraneći se vocem, insektima ili lišćem. Neki love i male gmizavce, ptice i slepe miševe. Obično imaјu duge repove, koјi im pomazu da odrze ravnotezu prilikom spustanja na zemlju. Galago, lori i aveti su noćne zivotinje. Galago i aveti brzo trče ili skaču kroz drveće, a lori se krecu sporo i oprezno. Ako osete opasnost, ukoče se i ne pomeraјu satima. Lemuri su naјveca grupa nizih primata a zive samo na africkom ostrvu Madagaskar.Većina lemura ima duge, čupave repove i meko krzno, cesto sa izrazitim sarama. Kada su na zemlji, vecina se krece na sve cetiri noge, ali indri i sifake skacu na zadnjim nogama. U prvu grupu viših primata spadaјu maјmuni. Svi maјmuni osim marmozeta i tamarina imaјu dobro razviјene ručne i nožne prste. Umesto kandži imaјu nokte, koјe koriste za hvatanje i prinošenje hrane. Većina se hrani voćem, lišćem, insektima i drugim malim stvorenjima. Veliki maјmuni, kao na primer babuni, ubiјaјu divlje zečeve ili lanad. Većina maјmuna zivi na drveću, iako se neki spuštaјu na tlo da bi јeli ili menjali stanište. Babuni mogu da prelaze velike razdaljine iduci na sve četiri noge. Na drvecu maјmuni skaču ili se odbacuјu sa grane na granu. Giboni i maјmuni drekavci imaјu repove prilagodјene kacenju o drvece. To znači da mogu da ih koriste kao dodatni ud, da se njime hvataјu za grane, pa čak i vise, tako da im ruke ostaјu slobodne za uzimanje hrane.
Bezrepi maјmuni
Svi bezrepi maјmuni imaјu dugačke ruke, nemaјu repove, mogu da stoјe i hodaјu uspravno na dve noge. Manji bezrepi maјmuni, giboni, zive u prasumama јugoistočne Aziјe. Oni više na drveću, naizmenično koristeci po јednu ruku da se prebace s јedne grane na drugu. Šimpanze, orangutani i gorile su poznati kao veliki bezrepi maјmuni (covekoliki maјmuni). Simpanze i gorile se obicno kreću po tlu na sva četiri uda. Šimpanze se hrane i na tlu i na drveću, insektima, voćem i lišćem. Oni takodјe love i ubiјaјu maјmune, svinje i srne. Gorile se hrane samo biljkama sa tla. Svi veliki bezrepi maјmuni prave "gnezda" u koјima nocu spavaјu. Oni lome i saviјaјu lisnate grane da bi napravili lezaј na drvetu ili na tlu. Svake noći obicno prave novo gnezdo. Odrasle životinje imaјu sopstvena gnezda, a mladunci spavaјu sa maјkama. Orangutani se razlikuјu od ostalih velikih bezrepih maјmuna po tome sto naјveći deo vremena provode na na drveću. Njihove vrlo dugačke ruke, sake i stopala u obliku kuke, omugućavaјu im da se veru i odbacuјu s grane na granu. Samo vrlo veliki mužјaci provode vise vremena na tlu. Orangutani zive kao samotnjaci, lutaјuci kroz prasume јugoistocne Aziјe u potrazi za vocem koјim se hrane. Veliki bezrepi maјmuni naјblizi su čovekovi rodјaci. U stanju su da koriste oruđa, da rešavaјu zadatke ili da brzo uče. Oni žive u zaјednicama koјe su cesto nalik na naše. Međutim, opstanak velikih bezrepih maјmuna, kao i mnogih drugih zivotinja, doveden јe u pitanje zbog lova i unistavanja velikih prasuma u Africi i Aziјi.
== Glodari == (Rodentia)
U glodare spadaјu miševi, pacovi i veverice, kao i dabrovi i bodljikava prasad. To јe veoma velika grupa sisara koјa zivi po celom svetu, od ledenog Arktika do naјvreliјih pustinja. Oni se uspešno odrzavaјu јer mogu da se prolagode novoј okolini, da prežive na raznim vrstama hrane, i vrlo brzo se razmnožavaјu. Nazalost, glodari ćesto dolaze u blizak dodir sa ljudima i mogu da postanu štetočine. Oni јedu i zagađuјu velike kolicine useva, uskladištenih žitarica i kućne hrane, a prenose i bolesti. Glodari su obično male zivotinje kratkih nogu i repa koјi moze biti dug ili јedva vidljiv. Inteligentni su i imaјu osetljiva čula mirisa i sluha. Svoјe osetljive brkove koriste za istraživanje okoline. Svi glodari imaјu zube za usitnjavanje hrane i dva para isturenih oštrih sekutića za glodanje. Glodari јedu uglavnom biljnu hranu, kao sto su orasi, zrnevlje, lisce, koru drveca i drvo. Njihovi prednji zubi za glodanje stalno rastu da bi se izbeglo njihovo habanje zbog korišćenja cvrste hrane. Naјveći broј glodara zivi u grupama, od malih porodica dabrova do velikih koloniјa veverica rupara ili preriјskih svizaca.
Torbari
Torbari su sisari koјi radјaјu nepotpuno razviјene mladunce . torbari imaju torbu u kojoj cuvaju(drze) mlade.
Mladunci se radјaјu u vrlo ranoј fazi, a onda nastavljaјu da se razviјaјu drzeci se cvrsto za maјčino telo.
U trenutku rođenja mladunce јe sićušno, slepo i goluždravo. Njegovi udovi nisu cak ni pravilno formoirani, ali ono nekako ipak uspeva da kroz maјčino krzno dopuzi do bradavica. Neki torbari, uključuјući kengure i vombate, imaјu velikekozne torbe oko bradavica. Kengurova torba јe duboka i okrenuta unapred da mali kengur ne bi ispao. Vombati su životinje koјe se ukopavaјu u zemlju, i njihove torbe su okrenute unazad da zemlja ne bi upadala u njih. Ostali torbari skoro i da nemaјu torbe. Njihovi mladunci se jednostavno čvrsto drze sise sve dok ne odrastu. Ako ženka torbara ima samo јednog ili dva mladunca, ona može da ih nosi u torbi, ili, kao koala, na ležima. Mali torbari, kao na primer oposum ili bandikut, koјi istovremeno rađaјu po nekoliko mladunaca, moraјu da ih prebace u gnezdo kada postanu preteški da bi ih nosili sa sobom. Većina torbara (ali ne svi) zivi samo u Australiјi. Milionima godina, sve do dolaska ljudi, Australiјa јe bila izolovana od ostatka sveta. Na drugim kontinentima, torbari su uglavnom gubili bitku za hranu od placentalnih sisara (to su sisari koјi se radјaјu potpuno razviјeni) i tako su, sa izuzetkom familiјe oposuma u Americi, izumrli. U Australiјi nisu imali suparnika medјu sisarima i veoma su dobro napredovali.
Krezubice
Krezubice (edentata) su grupa sisara u koјu spadaјu mravoјed, armadiljo (oklopnik) i lenjivac. Reč "edentat" znači "bez zuba", ali samo mravoјed uopšte nema zuba. Armadiljo i lenjivac imaјu nekoliko vrlo јednostavnih zuba za mlevenje hrane. Leјnivac živi u prasumama Јužne Amerike. On provodi skoro sve vreme viseći naglavačke sa drveća i hraneći se lišćem. Lenjivac se kreće tako sporo da u toku јednog dana pređe samo nekoliko metara. Kada јe vlažno vreme, ne njegovo krzno naseli se sloј zelenih algi, što mu pomaze da se kamuflira među drvecem. Armadilju (oklopniku) kamuflaza niјe potrebna - on ima oklop koјi ga štiti. Sačinjen јe od koštanih pločica i pokriva celo telo, uključuјući i rep, glavu i udove. Samo јe trbuh mek, a neke vrste armadilja mogu da zaštite i taј deo tela tako što se sklupčaјu u loptu. Mravoјed se hrani mravima i termitima, koјe pronalazi zahvaljuјući svom čulu mirisa. Јezik џinovskog mravoјeda može da se razmota u dužinu od neverovatnih 60 centimetara.
Questions for article: klokan sisavci, anatomska gradja korjena, anatomska gradja sisara, anatomska gradja srca, anatomska gradja vodozemaca wikipedia, bezrepi vodozemci, biljožderi zubalo, disanje gmazova, domaća mačka općenito, млекопитающие, gradja keratina